Mišje srce

MIŠJE SRCE

Bila je hladna zimska noć kad je budistički lama na pragu svojega samostana pronašao promrzlog miša. Pokupio ga je, okrijepio i ponudio mu da ostane u njegovu društvu. I od toga časa život se toga miša poboljšao. Ipak, životinjica nije odavala osjećaj sreće.
”Što ti je, mali prijatelju?” upita ga lama.
”Ti si jako dobar sa mnom i sve je ovdje jako lijepo. Ali, tu je s nama i mačak…”
Lama se nasmiješio. Nije se sjetio da se miš iskonski boji mačke. ”No, ne moraš se bojati, on je dobričina i ne bi nikome nešto zlo učinio…”
Miš odgovori: ”Nema razloga da ti ne vjerujem, ali ja se bojim te životinje. Pretvori me u mačka. Tako ga se više neću bojati.”
Lama nije bio sretan jer mu se ideja nije svidjela. ”No, kad baš želiš, učinit ću kako hoćeš.”
Istog časa miš se pretvori u krupnoga mačka. Ali čim je zamijetio domaćeg mačka, mačak-miš je utekao pod krevet svojega dobrotvora.
”Što ti je, mali prijatelju? Ne bojiš se valjda dobroga mačka?”
Mačak-miš se zastidio i zamolio: ”Znaš, ipak me pretvori u velikog psa, od kojeg će se plašiti ostale životinje.”
Lama nevoljko pristade: ”Neka ti bude, kad već tako želiš…”
Kada je sljedećeg jutra miš pretvoren u psa izašao iz skloništa, opet je ugledao domaćeg mačka i sav naježen od straha utekao potražiti zaštitu u lame.
”Što se opet dogodilo? Da nisi susreo kojega drugog psa?”
Pas-miš se još više zasramio, ali se usudio moliti: ”Znaš, molim te, pretvori me u tigra, u velikog tigra kojega će se svi bojati.”
Lama mu udovolji i tigar-miš iziđe u vrt gdje opazi mačka kako izlazi iz kuhinje. Mačak se silno uplaši i začas potraži spas na obližnjem stablu.
”Gotov sam”, mislio je stari mačak. No, istog se časa i tigar-miš zastraši i potraži zaklon u laminoj sobi. ”Što te sada opet zastrašilo?” upita bivšeg miša, a ovaj promuca: ”Ja… ja… ja se jako bojim!” Lama je prasnuo u smijeh. ”Sada shvaćaš, mali prijatelju, da izgled ne govori ništa. Izvana strašno izgledaš, a bojiš se običnoga mirnog mačka jer ti je srce ostalo neizmijenjeno. Bio si i ostao mali miš.” I istog časa lama pretvori tigra u prvotnog miša.
Srce je nešto sveto, ali i poprište raznih uzbuđenja, te se ne treba nikada njime poigravati, kao što jasno pjeva slovenski pjesnik (u nešto moduliranoj hrvatskoj verziji):
”Srce čovječje sveta je stvar,
Ne šali s njim mi se nigdar,
U njem naš pakao i naš raj,
Sa srcem čovječjim se ne igraj!”
A ako nešto treba mijenjati ili poboljšati, tada najprije treba promijeniti srce, a ne izvanjski izgled.
Lj. A. Maračić